"JUGOAGENT" A.D. Pomorsko rečna agencija, Bulevar Mihajla Pupina 165A 11070 Novi Beograd, Srbija Tel: +381 (11) 20 18 700 Fax: +381 (11) 31 12 070 e-mail: office@jugoagent.rs

 

Anketa

Šta Vam se najviše dopada u saradnji sa nama?

 Brzina

 Stručnost

 Podrška

 Cene

"Reka štedi 30 mil EUR", Politika

28. Jun 2010

Тран­спорт во­дом јеф­ти­ни­ји тр­гов­ци­ма, др­жа­ви чу­ва из­ар­че­не дру­мо­ве и же­ле­зни­це, док гра­ђа­ни до­би­ја­ју јеф­ти­ни­је про­из­во­де

 

Је­дан те­рет­ни брод за­ме­њу­је кон­вој од 40 ка­ми­о­на или 25 ва­го­на. Не пла­ћа пу­та­ри­ну и до­вољ­но му је не­ко­ли­ко чла­но­ва по­са­де ко­ји­ма не тре­ба пла­ћа­ти до­дат­ни сме­штај у сва­ком пре­но­ћи­шту то­ком тран­спор­та. За­то је тр­гов­ци­ма та­кав пре­воз ро­бе јеф­ти­ни­ји од че­ти­ри до два­на­ест пу­та, ка­жу у „Ју­го­а­ген­ту”, до­ма­ћем за­ступ­ни­ку стра­них бро­да­ра. Ис­пла­ти се и др­жа­ви.

Те­шки ка­ми­о­ни крц­ка­ју за­пу­ште­не срп­ске дру­мо­ве као тан­ку ле­де­ну по­ко­ри­цу, пру­ге су нам то­ли­ко до­тра­ја­ле да њи­хо­ва мре­жа по крх­ко­сти го­то­во да ли­чи на па­у­ко­ву, док ре­ка „за­це­ли” чим је брод ра­се­че. Ка­да би до 2015. го­ди­не про­це­нат те­ре­та пре­ве­зе­ног ре­ком био по­диг­нут са са­да­шњих 6,7 од­сто на 12 до 15 од­сто, ка­жу у Ми­ни­стар­ству ин­фра­струк­ту­ре, др­жа­ва би уште­де­ла 30 до 34 ми­ли­о­на евра ко­је би у су­прот­ном мо­ра­ла да­ти на амор­ти­за­ци­ју из­ар­че­них дру­мо­ва и же­ле­зни­ца.

Гра­ђа­ни­ма то иде у при­лог не са­мо за­то што ће та сво­та оста­ти у бу­џе­ту за не­ке дру­ге на­ме­не или је по­ре­зни­ци не­ће ни мо­ра­ти узе­ти из њи­хо­вих џе­по­ва, не­го и за­то што ће им се ра­чу­ни у про­дав­ни­ца­ма сма­њи­ти. Це­на тран­спор­та си­ро­ви­на и ко­нач­них про­из­во­да има огро­ман удео у це­ни ко­ју на кра­ју пла­ћа по­тро­шач. У крај­њој кон­се­квен­ци, ви­ше пре­во­за те­ре­та ре­ком зна­чи­ло би и ма­њи ин­фла­тор­ни при­ти­сак, што у јед­ном по­ка­за­те­љу су­ми­ра пред­но­сти и за при­вред­ни­ке, и за др­жа­ву, и за гра­ђа­не.

То је раз­лог због ко­гаЕвро­па и суб­вен­ци­ја­ма пот­по­ма­же пре­ба­ци­ва­ње те­ре­та с коп­на на во­ду и због ко­га чак 41 од­сто те­ре­та у Хо­лан­ди­ји пу­ту­је бро­до­ви­ма. У то­ме су шам­пи­о­ни на кон­ти­нен­ту док је Ср­би­ја, ка­же ве­о­ма упу­ћен из­вор ма­да у ми­ни­стар­ству то не­ги­ра­ју, у јед­ној бри­сел­ској сту­ди­ји про­гла­ше­на за европ­ску др­жа­ву с нај­ве­ћим по­те­шко­ћа­ма за те­рет­ни тран­спорт ре­ка­ма. Кроз ову зе­мљу про­ти­че Ду­нав, Ко­ри­дор 7, али је др­жа­ва до­сад сла­бо шта ура­ди­ла да и ње­гов срп­ски део пре­о­бра­зи та­ко да ли­чи на сек­тор са­о­бра­ћај­ни­це европ­ског зна­ча­ја. По­зи­ва­ње на ме­ђу­на­род­ну кла­си­фи­ка­ци­ју пре­ма ко­јој ток од Бе­о­гра­да до гра­ни­це с Бу­гар­ском спа­да у нај­ви­шу кла­су по по­вољ­но­сти за пло­вид­бу је­сте ле­ги­тим­но, али је та­ко ви­со­ка оце­на до­би­је­на за­хва­љу­ју­ћи да­ро­ви­ма при­ро­де у том кра­ју, док го­то­во ни­шта од оно­га што је би­ло до др­жа­ве ни­је ура­ђе­но већ де­це­ни­ја­ма.

 

- Европ­ски про­сек ко­ри­шће­ња Ду­на­ва је 15 од­сто, док је наш тек пет од­сто. За от­кла­ња­ње пре­пре­ка за пло­вид­бу на тој ре­ци по­треб­но нам је око 267 ми­ли­о­на евра - ка­же мр Па­вле Га­лић, по­моћ­ник ми­ни­стра за ин­фра­струк­ту­ру, за­ду­жен за вод­ни са­о­бра­ћај.

Ср­би­ја је не­ка вр­ста ру­пе у По­ду­на­вљу с об­зи­ром да су све оста­ле зе­мље сли­ва ушле у Европ­ску уни­ју. Вла­да је не­дав­но сла­во­до­бит­но об­ја­ви­ла ка­ко ће­мо, ма­да ни­смо чла­ни­ца бри­сел­ске за­јед­ни­це на­ци­ја, да­ти наш при­лог Ду­нав­ској стра­те­ги­ји, као да је од­лу­ка ЕУ да укљу­чи и Ср­би­ју не­ка­ква по­част а не ге­о­граф­ска ну­жност. Ду­нав­ска стра­те­ги­ја, ме­ђу­тим, не под­ра­зу­ме­ва ни­је­дан до­да­тан евро сем оних ко­ји су нам већ до­ступ­ни из по­сто­је­ћих фон­до­ва, упо­зо­ра­ва је­дан од чла­но­ва рад­не гру­пе за из­ра­ду срп­ског при­ло­га том ме­ђу­на­род­ном до­ку­мен­ту. По­вла­че­ње тог нов­ца ће, као и до­сад, за­ви­си­ти од на­ше спрем­но­сти да пре­да­мо до­бар про­је­кат, ин­тер­на­ци­о­нал­но ва­жни­ји од оних ко­је ће пре­да­ти оста­ле зе­мље ко­је се так­ми­че за сред­ства.

Не са­мо што уче­шће Ср­би­је не под­ра­зу­ме­ва да су отво­ре­ни но­ви из­во­ри фи­нан­си­ра­ња, не­го и наш при­лог стра­те­ги­ји, од­но­сно про­јек­ти ко­је тре­ба да за­вр­ши­мо на срп­ском то­ку Ду­на­ва, ни­су но­ве иде­је. Стра­те­ги­ја по­чи­ва на три сту­ба: раз­во­ју са­о­бра­ћа­ја и тран­спор­та, за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не и со­ци­о­е­ко­ном­ском раз­во­ју, ко­ји је за­ко­но­мер­на по­сле­ди­ца чвр­стог уте­ме­ље­ња прет­ход­на два сту­ба а ну­жан је бу­ду­ћи да су оп­шти­не на срп­ском По­ду­на­вљу ма­хом си­ро­ма­шне. Кључ­ни стуб, раз­вој са­о­бра­ћа­ја и тран­спор­та, то јест то­ка при­вре­де, већ је де­фи­ни­сан у ма­стер пла­ну вод­ног са­о­бра­ћа­ја из 2006. го­ди­не. Про­јек­ти на­ве­де­ни у ње­му са­да су се пре­се­ли­ли у не­дав­но об­зна­ње­ни Ге­не­рал­ни ма­стер план свих ви­до­ва са­о­бра­ћа­ја и Ду­нав­ску стра­те­ги­ју. Ти про­јек­ти су у раз­ли­чи­тим фа­за­ма при­пре­ма, али је са­мо је­дан - реч­ни ин­фор­ма­ци­о­ни си­стем - ве­ћим де­лом ре­а­ли­зо­ван, ма­да је го­то­во ли­стом реч о про­бле­ми­ма ко­ји гу­ше реч­ни тран­спорт већ де­це­ни­ја­ма.

Нај­ста­ри­ји је не­мач­ка бој­на фло­та по­то­пље­на код Кла­до­ва у Дру­гом свет­ском ра­ту. Она оте­жа­ва про­лаз, као и не­ак­ти­ви­ра­не НА­ТО гра­на­те ко­је, с об­зи­ром да ни­шта у ре­ци не ми­ру­је већ вре­ме­ном от­кли­за­ва у не­пред­ви­ди­вим прав­ци­ма, мо­гу по­сте­пе­но и да се по­ме­ре на ме­сто где би пред­ста­вља­ле и ве­ћу опа­сност. Још је­дан траг ра­та су оста­ци при­вре­ме­ног мо­ста код Но­вог Са­да, ко­ји је то­ли­ко ни­зак да је, на­ро­чи­то за вре­ме ви­со­ког во­до­ста­ја, бро­до­ви­ма ве­о­ма те­шко да се про­ву­ку кроз уски про­цеп из­ме­ђу во­де и кон­струк­ци­је. Про­лаз је те­жак и у де­ло­ви­ма ре­ке, пре­вас­ход­но код Апа­ти­на, где га­ба­рит ко­ри­та ни­је до­вољ­но ши­рок и ду­бок за ме­ђу­на­род­ни плов­ни пут, ма­хом за­хва­љу­ју­ћи то­ме што на­ше ре­ке ни­су чи­шће­не од на­та­ло­же­ног му­ља већ де­це­ни­ја­ма. Ко­нач­но, одав­но је нео­п­хо­дан и ре­монт пре­вод­ни­ца на Ђер­да­пу.

Оба­ви­ти све то ни­је до­вољ­но ако се не уре­де и оста­ли плов­ни пу­те­ви кроз Ср­би­ју, ко­ји са Ду­на­вом, као глав­ном осом, пред­ста­вља­ју це­ло­вит си­стем. Про­јек­ти за Са­ву, Ти­су и ка­нал Ду­нав-Ти­са-Ду­нав ко­шта­ју око 78 ми­ли­о­на евра.

- Упо­тре­ба Са­ве је огра­ни­че­на по но­си­во­сти бро­да и ко­ли­чи­ни те­ре­та на 1.500 то­на. Она је плов­на на 211 ки­ло­ме­та­ра, али ни­су на це­лом то­ку ство­ре­ни усло­ви за не­сме­тан про­ла­зак. Кри­тич­на ме­ста су кри­ви­не ма­лог ра­ди­ју­са, пли­ћа­ци, два мо­ста ко­је тре­ба ре­кон­стру­и­са­ти. Ти­са и ка­нал Ду­нав-Ти­са-Ду­нав се још ма­ње мо­гу ко­ри­сти­ти - ка­же Га­лић.

Сем го­то­во, кад се све са­бе­ре, 350 ми­ли­о­на евра за ин­тер­вент­не про­јек­те, др­жа­ва је до 2015. го­ди­не за­цр­та­ла се­би да на­ђе још 126 ми­ли­о­на евра за ре­дов­но одр­жа­ва­ње плов­них пу­те­ва. Го­ди­шње, то је око шест ми­ли­о­на, дво­стру­ко ви­ше од бу­џе­та вод­ног ре­со­ра у ми­ни­стар­ству, крај­ње скром­ног и у по­ре­ђе­њу са сред­стви­ма при­ват­ни­ка. Фир­ма Зо­ра­на Дра­ку­ли­ћа, „ДДСГ”, го­ди­шње тро­ши на одр­жа­ва­ње 250 бро­до­ва из­ме­ђу че­ти­ри и пет ми­ли­о­на евра.

Далиборка Мучибабић - Владимир Вукасовић